Svaštari iz Tamnave Milorad Ćirilović (Politika, 12. april 2003)

podnaslovi } Svaštari iz Tamnave Od svega pomalo Svojeglava Tamnava

Od svega pomalo

- Pali cigaru, rakija se popila. „Zadruge u selu nema, ne postoji. Hranu pravimo za nas. Ima od svega pomalo. Ako je pšenica lošija i nemaš čoveka u mlinu, vratiće ti. Istu pšenicu jedni mogu, a drugi ne mogu da samelju. Mlin državni u Banjanima. Imam 15 komada živine. Odnesem 500 kila pšenice tamo da samelju - ne može, nađem čoveka na ulici, ugovorim, onda može. Krava daje deset litara dnevno i predajem Imleku, taman za cigare. Pare dobijem za 20 do 30 dana, 15 dinara po litri, s premijom. Struja je nekad slaba, nekad jaka, zamrzivač od 100 litara je crk’o zbog slabog napona...”

Predrag (Marinko) Mitrović (1928) iz istog sela poseduje 14 hektara zemlje, pet šume, devet „čistine”, obradive zemlje, na 3,5 je kukuruz, na 1,5 je zob, na jednom je detelina, a ostalo trava za ispašu. Ima dva traktora i priključne mašine, pet krava, dva bika, dva juneta, dve krmače i 16 prasadi. Svaštari. Preko zadruge „Voćar” Koceljeva, prodaje paradajz, papriku ljutu i „šilju”.

Domaćica Kristina blagodari mužu koji je uspeo da okupi i zdrži čeljad na imanju. „Bez glave kuće smo ništa, kada ga nema dva dana, ode na pijacu, ne znamo šta ćemo. Teško je zapovedati, a raditi nije teško. Dok je on živ, blago nama... Kako zadržati mladića ako ga nešto vuče (recimo, posao automehaničara) tamo u grad gde svega ima, jer devojke kada odu, momci ostaju bez nade... Ženidba je problem, ako neko hoće da zaboravi školu, grad i posao tamo, mora pronaći devojku koja će da živi na selu. To je teško, vrlo teško. Tu su sin Mladen (1951), snaja Rajka i unuk Zoran (1975) koga je deda prošle godine vratio iz Poljoprivredne škole u Valjevu (gde imaju kuću) u Novake da radi...”